Brastvo

за село, па ми рекоше, да је горе у брегу, и да је врло раштркано. И заиста сам се после уверио, да је моја представа о Блажеву само представа и ништа више. Блажево је онакво исто, каоп друга села у Копаонику. :

Пред општинском еудницом и кафаном затекосмо пуно сељака, који су ту дошли на некакав екуп. Пошто се поздравих са људма, који ми пзађоше на сусрет, дође п учитељ блажевски.

'У кафани се добро одморисмо.

Предложих да изађемо на поље д: гледамо Копаоник и оно што се видети даје.

Над Блажево се спушташе красно летње вече, оно доба дана, које је најлепше, најживолисније, доба, кад се уморни путник са одморка подиже, да пут по хладу настави, јер га нешто само позива, и пуни одмором и свежином.

Учитељ нас одведе на један брежуљак, изнад школе, који се зове Буковица, на коме казују црквину, од које се ништа не познаје.

Са Буковице је доста широк преглед, п ми имађасмо величанствену насладу.

И ако Блажево као село не чини никакав утисак, а. оно га својом раскошном природном лепотом преплађује. Са евију стана бесмо опкољени силним брдима. Пред нама је Штавска Треска са своја два камена, рога на врху, који, окићени шумом са свију страна, као каквом бујном гривом, изгледаху у вечерњој румени ненадмашно чаробно.

Испод Треске, баш пред нама, на таласастој и брежуљкастој дољи шарене се простране ливаде, урешене бујном, још непокошеном травом, те изгледају као какав огромни чупави ћилим,. немар-