Brastvo

91

да три четврти часа дођосмо до једне куће села Бозољина, која у сред изукрштаних огранака копаонакових лежи усамљена поред извора воде Петковице, за коју држе да је лековита. Силан се народ по некад код Петковице скупља, тражећи лека себи у невољи, нарочито од окобоље. Особито су овде велики скупови на Велики Четвртак и Петак, на Ђурђев-дан и на Св. Методија 20. јуна, који дан овде народ зове Свето Метође. Свето Метође празнује цео Копаоник, и нико тог дана не ради.

У кући поред Петковице је и некакав худи дућанић, из кога се околина потребама снабдева.

Напивши се хлађане водице са петковичиног бистра врела, која се може пити и онда, кад човек не осећа нимало жеђи, појахасмо коње, да се натраг вратимо, али не истим путем, већ да начинимо круг ка селу Грацу.

Узишавши на брег Петковац, дођосмо до једног малог брдашца, где казују да је била некада црква. На том месту видех растурено крупно грубо камење, као да је надгробно. На ово се место скупља народ кад о Тројици литију носи.

Са овог је места диван изглед на Копаоник, који ти изгледа да се на њега можеш каменом бацити. Али он беше сав скоро маглом покривен.

Ова ми магла задаваше велики страх, и обећаваше силну жалост. Блажевска ми школа беше последња у прегледању, и ништа ми више не сметаше, да још један дан употребим, да се попнем на Копаоник, да са његове простране висине погледам оно, о чем ми готово само из ситних књига, знамо. Са Копаоника је другојача књига. „за Србина“, вели пок. Панчић, „лежи ту отворена огромна књига, у којој су словима, којих никакво време збрисати не може, записани небројени догађаји из прошлости