Brastvo

281

пак, да детиња душа мирише као онај босиљак, и да му цео живот буде пријатан као мирис онога босиљка. Босиљак је у народу идеално цвеће са свога пријатна мириса. Кад је и то учинио, кум куцне ножицама кумче по-глави да заплаче — „ваља се“ — кажу — „тако ради његова здравља“, и преда га натраг матери на онај исти начин. По том донесу куму воду, те опере руке, и убрише оним убрусом; па исти задржи себи, а оне друге ствари врати. Сад настаје даривање стриженчета бацају „пару“ (колико који хоће, а кум први и највише) у капу ес ковицом. За овим настане приказивање поклона, што их званице донеше. Мати детиња приноси из куће, а отац приказује: „Да благословите овај поклон од нашега кума, Н.!“ "Сви на то додаду: „Поклон Богу! — Хвала му!“ Приказивач наставља: „Да му се врати част на радост!“ А присутни на то: „Амин, да Бог да!“

„Да благословите поклон од тетке нашега сина, Н.!“ Присутни: „Бог да благослови !... Хвала јој !... Да је жив који је донео, п коме је донео!“ И такко редом прикажу се сви поклони. Како се чиј поклон прикаже, погаче остављају на трпезу, а друге ствари на страну — у кућу. Будући да стрижење има карактер особите скромности и побожности, то се у приказивању дарова не умеће никаква шала ни смех, као што се то чини при приказивању о свадби. Пошто се то сврши, настане нагризање и ломљење погача. Свака се погача натризе на три места у накрст, а нагризају их деца, чији су родитељи живи, те да живе и родитељи стриженчетови. Првенство имају мушкарци, за „мушку страну“, т. ј. да је више мушке деце. Сваку погачу ломи домаћин са оним, који ју је и донео, и то на онај начин као што је напред казато, приликом давања здравице