Brastvo

291

Види он, онда, шта је било, да је овај легао на бисате, па ту и издануо. Овај се није дуго размишљао, јер му је ваљало даље путовати, већ узме биеаге, па сврати у најближе село и јави, да је ту и ту, под тим и тим растом, умро његов друг и замоли добре људе, да га сахране, а он продужи пут.

Идући тако, више дана, доспе до неке велике воде, која се била од киша јако разлила. Он је преко те воде пре прелазио и знао је, где јој је брод; али га је сад вода прекрила, и тако он морадне да чека, сетив се старчевих речи, док вода не прође, и не хте газити по брзаку, него седе крај обале.

Није прошло много времена, а на то исто место дотрчи све у скок на бесноме белцу некакав богати трговац вас у срми, злату и добром оружју, па пришав близу најамника, назва му:

— Помоз Бог !

— Бог ти помогао одговори му он.

— А шта ти, брате, ту чекаш, упита га трговац с коња. :

— Па ето, хтео бих да пређем преко, па очекујем, док вода протутњи, па онда да је пребродим.

— А што би то чинио, рекне му коњаник, да толико дангубиш. Хајде ти само полако за мном, па не брини; ја знам, где је вода најплића, па да обојица пређемо, јер тако можеш ту дуго чекати.

_А овај му одговори:

— Брате, ја нећу преко воде, која брода нема ни за живу главу, већ волим да очекам.

Онда трговац нагони коња на воду. У исти мах са свију страна спопадну коња брзаци и таласи, занесу га и збуне, а трговац, не могући се на уплашену коњу одржати, претури се и утоне у воду,

19: