Brastvo

пе

да више никако и не изиђе. Кад се коњ оелободи бремена, окрене се натраг и једва исплива на обалу. Онда најамник приђе и ухвати коња, па како беше сав мокар, скине му седло, а кад тамо, има шта и видети: под седлом ву биле двоје бисаге пуне блага, сребра и злата. Кад се коњ осуши, најамник му пребаци преко леђа и своје бисаге, па га оседла и узјаше, а у том беше већ и вода одишла, и он срећно преброди, па се упути даље.

Путовао је тако још неколико дана, па једнога вечера угледа своје село и спази своју кућу. Али кућу једва позна, јер док је он, још пре двадесет година у Њој живео са својом женом, она је била оронула и наерена, а сад лепо оправљена, окречена и ограђена прошћем. Он се томе јако зачуди и помисли, да му се жена за то време није преудала, па вредни домаћин поправио кућу, и стигав пред вратнице, не хте улазити, већ прође даље пи заустави се пред другом кућом, у којој је пре живео венчани му кум. >

— Домаћине, викне он с поља.

— 0), одазове му се главом кум, кога он једва позна, јер беше јако остарео.

Он му се не хте казати ко је, него довикну: Могу л' ја у тебе ноћити, трговац сам путник — па ето, замркох овде.

— Можеш, брате, можеш и добро нам дошао, рекне му кум и уведе га у кућу, али га не беше познао.

Кад су били за вечером, најамник ће упитати кума, не казујући му се никако:

— А, Бога ти, пријатељу и добар човече, овде је, ниже мало, некад живео тај и тај сиромах (и каже своје име), па шта је сад с тим човеком, је ли ту и је ли још жив: