Brastvo

355

како велика и тешка, није му дотле досађивала, јер је био јаког телесног састава. Ну те године запати болест, „астму“ (сипњу), од које радикалнога дека, истина не нађе, али живећи дијетно по саветима учених пештанских и бечких лекара, продужио. си _је живот за читавих 10 година. Болест је за тим узимала разне облике. Старо оно стезање у прсима осећаше 9 година, т. ј. до 1894. г., а од ада му · се болест промени. Стезање преста, но зато се сва тежина болести пренесе на срце. Читаве последње године осећао је често лупање срца, које је свагда скопчано било са љутим боловима, који су наравно по неколико тренутака трајали. Ну и ако су му телесни дефекти доста сметали, он је ипак своје сгештенопастирске. дужности, као парох, и управне, кло окружни прота, свагда ревно и савесно отправљао. (н је пред саму смрт своју обавио и прописану свештеничку исповед и каноничну визиту свију подручних му црквених општина. Многи ову последњу и приписују као узрок његове нагле смрти, јер се је можда растресао и искрхао возећи се с ко-

лима пуне три недеље дана — с дана на дан. Умро је у петак 7. јула 1895. — како споменух већ — наглом смрћу, од срчане капи. Омрт га је

снашла на шетњи. Глас о његовој смрти пронесе се муњевитом брзином по Осеку, и не беше ни једног ока, које за овом добром п честитом душом не заплака, а највише смрт његову ожали његова многобројна породица, а поред ње и паства његова, коју је верно и савесно до близу 30 година служио, п која је лишена пастира, коме ће се тешко замепик наћи.

У недељу 9. јула после јутрења пренесено је мртво тедо покојниково из куће у цреву, где је у 5 сати по подне свечано опојано. Начелетвовао је

252