Brastvo

~ ДАРЕ". У | А

ар

Де у

69

Још од детињетва вукла ме је жеља, да видим најновије крајеве наше отаџбине. Жеља ми се мало по мало испунила, све сам их видео, а Куршумлија оста невиђена. Дошла некако у страну, и не беше ми згоде, да је походим. Куршумлија ме је

себи вукла још и тиме, што је на месту, за које

су везане силне успомене из прошлости наше, те горах од живе жеље: да посетим места где Немања зидаше красне задужбине, где се Топлица и Косаница, чија имена буде успомене на два побратима, састају и љубе, па приљубљене као једна, теку у Мораву; да видим места где је некад Лазарева, Србија Косову јурпла, да га крвљу својом напоји „за крет часни и слободу златну“; да видим места, где се. наша крв у последњим ратовима за обновљење „крста п слободе“ обилно пролила. Понесен сам био и силном жељом, да се попнем на Преполац, да са њега прегледам Косово, Приштину, Лаб и Ситницу, места где су наши стари царовали, царовали па и преминули, а за собом оставили толиких знаменитости; та места, кад их само у мислима прелетиш, освежавају у теби и старо сјајно доба и крв у којој потону, али не потавне.

Кад сам се 19. јуна кретао из Прокупља за Куршумлију, јутро беше дивно и обећаваше силну припеку преко дана. Пожурих, да раније пођем, да се не печем на врелу сунцу незашумљенога краја између Прокупља п Куршумлије.

Од Прокупља до Куршумлије рачуна се 7—9 сахата пешачкога хода, али се на колима по угодноме насипу стиже много брже.

Пролазиш левом обалом Топлице, красном долином, где се за време Турака без великих опасности није могло проћи. Чак су и деца арнаутска из успутних села излазила на друм, и каменицама