Brastvo

70

>

нападала на мирне путнике. јео овај дивни крај беше насељен опасним Арнаутима. Дивљачни поступци њихови дали су повода да се створи изрека: „Да те Бог сачува Љуше и Коњуше, Мађара и Крчмара.“ А то су све села између Прокупља и Куршумлије. — Ова места беху опасна од нападаја рђавих људи и онда, кад не беху у њима Арнаути. Међу „Споменицима ерпеким“ што их је екупио К. Јиречек (Споменик ХГ) налази се на страни 91. једно писмо Матија Павловића, драгомана дубровачких поклисара, к цару туреком од 15. августа. 1609. год., у коме из Прокупља јавља за мноштво разбојника на путу, кад се из Прокупља пође, те су се морали вратити у Прокупље, јер „паргледа пе пето.“

Пошто се пређе село Конџељ, иде се још од прилике један сахат, па се наплази на село Плочник, знаменито са победе српеке савезничке војске над турском. — Пошто је Мурат 1386. г. освојпо Ниш, упути се 1987. г. даље у земљу кнеза Лазара. Али војска из земље Лазареве п Тврткове (краља босанског) дочекају војску Муратову на Плочнику и до ногу је потуку.

Слушао сам док бејах у Конџељу, да на десној страни Топлице између села Точана, које је за време Турака било насељено најоласнијим у овом крају Арнаутима, и села Трнолаза, према Плочнику, има остатака од некаквог великог старог насеља. Остаци су у зидовима, који су од камена и изгледају као неки велики темељи. Они се на неким местима јасно распознају, а негде су обрасли старим, дебелим дрвећем. Негде су ти зидови тако очувани, да је сељацима још мало требало, па да од њих зграде начине. На том је месту сад заселак Точана.