Brastvo

80

Још из Турске отпочиње планина са тако густом шумом, да у сред бела дана може Арнаутин њоме ићи и границу прећи, а да га нигде сунце не огреје. Ну, и ако је шума густа, Арнаути граничари умеју се у њој наћи у свако доба. Од Куршумлије ДО Мерћеза беху некад њихова села, те им је сва околина позната боље но досељеним, садањим становницима. На ове последње су Арнаути нарочито кивни, јер им заузеше места, па врло често долазе у села, пи краду стоку. Обично долазе у групама, и нападају на поједине куће изненада, ноћу; разбијају штале и одводе од стоке што могу. Ови нападаји и одвођења нису ретки и дању, нарочито пред вече.

Замолио сам у Куршумлији, да мп се да поуздан и вечан пратилац, и изразих жељу, да би ми још милије било, кад би са мном пошао још неко од чиновника среских. Г. Сава Стефановић, писар и заступник начелника среског, одреди ми за пратиоца једног старца пандура, али човека смела и поуздана, коме иђаше у прилог још и та околност, што је у Турској био три године качак (хајдук). Арнаутски говори боље но српски. Вешт је пушци и боју као сваки хајдук. — Г. Сава је п сам имао некаква посла у Блажеву, те је, узевши још једног жандарма коњаника, пошао са мном.

Чисто ми је смешно било, кад сам седајући на коња, загледао своје пратиоце. Сви, па и г. Сава, имађаху острагуше на леђима и патроне на кајпшу око себе. А ја, сем малог перореза у џепу, ништа, више. Да сам још и ја имао пушке, наш би квартет изгледао као каква хајка. — Помишљао сам: у слободној Србији, па оволика мука, да се прегледа успех једине сеоске основне школе у ерезу косаничком !