Brastvo

93

шамије. Неке су од њих већ избледеле и поцепане, и нико их није дирнуо. Обичај је да се меће, и да нико не дира.

Одморивши се мало у Жучу, ваљало нам је проћи најопаснијим местима на овом путу, — поред Ранковице п Чкаље.

Ранковица је поток, који се на један сахат од Куча уз Топлицу улива у исту с десне стране, и својим коритом чини клисуру, која предваја планину што се пружа десном обалом Топлице. Ова клисура, Ранковице је најзгодније место за силажење Арнаута, и ту су најчешћи испади. Ту скоро пред наш пролазак неколико Арнаута пређе границу, спусти се Ранковицом, пређе Топлицу, и нађе једног сељака где чува волове. Они му одузму волове, и нагнају га да их пропрати до границе, и овај је морао пристати. Враћајући се наиђу на Ранковици на другог сељака који је хватао ракове. И њега стану нагонити да их прати до границе, како би се обезбедили, да их не јави за прелазак и крађу. Овај не пристане да их прати изговарајући се послом. Они га из пушака убију, па заједно са стоком и сајбијом њезиним оду до границе, ту њега пусте, а стоку му отерају. Ово је било у сред бела дана.

И Чкаља, је као и Ранковица, само што је врло близу Мерћезу, те се ваља чудити смелости испада, арнаутског у таквој близини српском селу. Арнаути су као и гладни вуци. Не знају за опасности. На живот ни свој, а камо ли туђ, не полажу много.

Уз пут, само ако волиш да чујеш, могу ти казивати пуно места, где су људи изгинули. „Овде је погинуо човек, овде писар срески, овде један писар општински, овде тај, онде онај и т. д.“ Кожа ти се јежи, и ако си најслободнији, подилазе те мрави, кад ти се ређају такве ствари у сред клисуре за-

6“