Brastvo
87
не имати пред собом ничега другог до дивљу романтичност, која у почетку чини необичну драж; али кад се од незгодног и далеког пута умориш, и кад ти је она непрестано пред очима, постаје ти досадна и сувишна. Једва чекаш, да се с коња скинеш и да се одмориш.
Скоро већ малаксали екренусмо десно, и до Блажева је пушкомет. Већ се види школа, кафана и судница. Још мало, па смо ту....
Блажево 23. 24. и 25. јуна.
Најзад око пет часова по подне, изломљени од силна умора, стигосмо до Блажева.
Много сам пута чуо, да се говори о Блажеву, од како сам на путу. Сваки ми скоро говораше, да је тамо био, да је околина лепа, да је школа дивна и сличне ствари. Тако се некако у мени створи пред-
· става о Блажеву, да је то лепо село са силним удоб-
ностима.
Али како се изненадих, кад дођосмо до Блажева, а Блажева не видех. Нема га! Дођосмо до школе, ту је и кафана и судница, али села нема. Џитам
једне аспре не сме се наплатити од њих за то, само треба имати на уму, да ова зграда не буде у улици где Турци станују, нити пак да буде коме на сметњи.
„Место ово, где ће се црква подићи, ако је до сада доносило држави какав приход, о томе приходу треба претходно поднети извештај мојој царској Финансији.
„Дакле под горе наведеним условима нека је дозвољено поменутим поданицима моје царске владе, а становницима села, Копаоника, да могу они себи подићи једну цркву, у границама горе означене ширине, дужине и висине, без да коме шта плаћају за то, и нико да им не сме стати на пут на ово њихово предузеће.
„Ово да знате, и да поштујући овај мој свети знак, према њему тачно поступите. :
„Написано и издано у другој половини месеца ребил-акија 1280. године, т. ј. 1863. године. —
Тада се народ труђаше сам за богомоље, а сад су оне под (Србима батаљене, и у целом је срезу без њих! Заиста, чудновато !