Brastvo

154

планине.: Узроци са којих су Срби тако мирно живели у оним крајевима леже у самој хоризонталној разграни тих крајева; у томе што су Срби, нарочито у селима у равницама кумановским и паланачким ] материјално добро стајали, што су врло отресити и храбри, те се нису бојали Турака ни Арнаута; што у својим селима нису имали настањених Арнаута, и што су и пред самим турским властима били заштићени. — У оно време живели су у Куманову свесни и одважни Срби, међу којима су се нарочито истицали покојни (! 1880.) кумановски стари прота Димитрије Младеновић и пок. (+ 1882.) Денко Крстић, који су, и као богати и као енергични људи, били од јаког утицаја код власти, те ни власти нису могле досађивати Србима у тим крајевима. — Може се узети — а то сеу оним крајевима и данашњи дан једногласно тврди — да су само под легитимним окриљем старога проте Димитрија,“ Вељан Цветковић, поп Димитрије Пауновић, Танаско Стојиљковић, Младен Чизаковић и други народни прваци из Куманов-

' Рујан планина се простире између пута Врање—Куманово и долине реке Пчиње и Кумановске Казе. Она почиње иза данашње границе између Србије и Гурске, од прилике од села Жбевца, па се под разним именима врхова свршава Никуљским и Четирским висом и Живковом и Пројевском Карпом пред самим Кумановом. — још при свршетку ХМШ. в. на десној коси ове планине настанили су се, у шеснаест села, Арнаути, и у њима, помешани са Србима, живе и данашњи дан. То су последња арнаутска насеља према истоку.

2 Стари прота Димитријеродио се 1794. године. 62 године био је свештеник, 54 године био је прота и 37 година био је иконом — намесник скопљанског митрополита за Кумановски Округ, и за све то време био је члан кумановскога меџлиза. Кад бугарштија, ни после 1870. године, није могла. да продре, колико је желела, у Кумановском Округу, ни с помоћу силнога новца и интрига, стари прота Димтрије био је на тужбу бугарофила позват у Призрен (тадашње седиште валије Косовскога Вилајета) на одговор. Али тада се побуни противу тога сав народ у Кумановској Кази и у другим странама тамо и упути молбу самом Султану Азису, са 170 општинских и градских печата, у којој је тра-