Brastvo

156

лазили у овим српским крајевима ни кад су их власти слале, као што је био случај после угушења овог устанка, а камо ли кад то ни власти нису допуштале.

Колико су Срби у овим крајевима патили од Турака, то је било по планинским селима. Тамо су Срби патили од ћехаја, бејлерских и господарских настојника по чифлуцима, од сеоских пољака — пудара — и од заптија, и то највише са своје кривице. Народ из планинских села наима се у чифличких господара у аргате. У аргате иду највише девојке и млади људи и тамо на турским имањима по селима у равницама и градовима остају, далеко од својих кућа, по месец и два дана. Ту се женскиње веже за овога или онога ћехају, пољака, Турчина или Арнаутина. Отуда се изроде чести сукоби између Срба, девојачких сродника, и Турака и Арнаута, те у томе страдају више Срби него Турци и Арнаути. — Дешавало се врло често, да се скупи по неколико Арнаута и кришом прођу Пчињу (предео) иотиду у планинска села или да тамо даље ашикују, или да уграбе девојку с којом је који од њих направио „познанство“. Користећи се распоредом планинских села и кућа (где су куће, често, по читав сат једна од друге далеко) они нападају па убијају Србе. Често је бивало и то да Арнаути нису смели ни Србе из планинских села да нападају по селима и у кућама њиховим, већ су их дочекивали по друмовима, кад су долазили у град на џазар, јер Срби нису смели јавно носити оружје, а Арнаути су на друмовима под заштитом власти, па и као органи њени. Но Срби планинци су готово увек враћали Арнаутима жао за срамоту. Младен Чакар паша,“ Черкез Илија,

' По турским чифлуцима, били они у селима или градовима, а у које Турци не доводе своје хареме, скупљају се многи ашици турски и ту с девојкама ашикују.

2 Младен Стојановић, звани Чек'р паша, родом је био из села Стајовца у Прешевској (старој Врањској) Кази,. Он је четовао по Козјаку и Ђерману и пре наших ратова с Турцима 1876. и 1877.—1878. Турци су га ухватили пред први