Brastvo

ће ан:

151

Велика Беговица: и други Срби одметници из ђерманских и козјачких крајева често су са својим друговима тукли Арнауте на самом њихову земљишту и у њиховим селима.

Срби у планинским селима у овим крајевима патили су, у неколико, и од самих власти. Планине

рат, осудили на робију и послали на издржање исте у Ниш. Кад је наша војска освојила од Турака Ниш, пуштени су из затвора сви осуђеници, те је онда пуштен и овај Младен. Онда се Младен придружио добровољцима и учествовао у многим биткама од Ниша до Пчиње и Паланке, где се са своје храбрости и нстакао. -

По угушењу овога Кумановско-паланачкога Устанка, Младен је продужио четовање по Козјаку и Ђерману, и често је сатирао Гурке, па пребегавао у Србију. Гако, Младен је у једној прилици, са два своја друга заробио на Козјаку једнога турскога капетана и 25 низама, свезао их и разоружао, па их пустио. — Један од Младенових другова имао је код себе трубу, у коју је умео лепо да дува. Кад је колааси (капетан) наишао на заседу ове тројице, Младен нареди своме „трубачу“ да дува у трубу колико више може, а сам он са другим својим другом испадне из заседе на пут, напери пушке на Турке и позове их на предају: „Или се предајте, викао је Младен, и положите оружје, или ђу сада командовати мојој војсци у заседи да вас све поубија.“ Колааси нареди низамима да положе оружје. Тада Младен и његов друг повежу све низаме и одузму им оружје, те их поведу дубље у шуму. Терајући тако по Козјаку колаасија и низаме, наиђу на још петорицу српсих ускока, потоваре оружје на турске коње и пренесу га у Србију, одјахају колаасијева коња, а низаме са колаасијем оставе тако у планини.

Овај је случај највише учинио, те је Порта уложила протест код наше — српске — владе с тога, што се Младен био, по угушењу устанка, стално налазио у Србији у селу Црном Врху у Пчињском Срезу Окр. Врањског. Онда је по вођеном ислеђењу на самој граници констатовано више Младенових кривица, и Младена је Начелство Среза Пчињскога, решењем својим од 15. декем. 1882. Бр. 5622. огласило за хајдука. Ну Младена власти нису никако ухватиле, већ су га његови другови и јатаци заклали на бријању. У планини Сливничкој у Соборчици 12. септ. 1885. године бријао је Младена његов друг Гома Станковић и бријајући га, заклао га, одсекао му главу и донео је у Врање.

Ове смо податке проверили преко начелника Ср. Пчињског, Дим. А. Христића и Јов. С. Стојковића, нар. посланика).

' Велика Беговица (тако су је звали и Срби и Турци родом је била из села Малотина у козјачким странама у