Brastvo

163

Док се ово догађало у оним крајевима и храбрило Србе, дотле је и Врање пало и сва се турска војска за један дан повукла ка Куманову и једва се зауставила и у Куманову. Регуларна турска војска стигла је у Куманово 20. јан. по подне, а Арнаути су се иселили пре војске. Иселили су се сви Арнаути из свих села у Прешевској и Кумановској Кази. Иселили су се и Турци из Куманова. Остало је само њих четири породицеги,то оне, које су радиле српско имање и живеле од Срба.

"Ови исељени Арнаути с простора од Врања до Скопља настанили су се у крајевима иза Скопља.

Одељења српске војске дошла су 21. јан., путем Врање—Куманово, до Табановских Шума, и јавила су се на самом Четирском и Никуљском Вису и ту су стала. Одатле на исток српске су предстраже заузеле све до венца Рујан-планине, сву западну косу ове планине, затим ишле границом садање Прешевске и Кумановске Казе, која силази на село Старац и онда десном страном реке Пчиње, уз Пчињу. Пчињу према Кумановској Кази нису ни прелазиле. Али у горњем току њену прелазиле су је и држале су половину Козјака. А на Козјаку и Ђерману није их било ни по одређењу демаркационе линије. Тамо се не може одредити докле су српска одељења дошла, с тога што су

И намести мек' постељу, И донесе љут' ракију, Да ги служив синови му. Подрипнаше Дебарлије, Дебарлије и Скопљанци, Уватише Ташка кмета, Уватише сва три сина, Уватише седам момка, Све врзаше сас конопци, [' улегоше у кошаре,

У кошаре у зимнице, Уватише обе снаве,

Обе снаве обе ћерке, Одведоше у одаје.