Brastvo

165

Међу добровољцима који су дошли у кумановска села били су као најистакнутији Јаћим јовановић! из Челопека, Никола Димитријевић из Алгуње, Богдан Ристић из Длибочице и други. Чим су стигли у кумановска села, добровољци су се јавили поп-Димитрију Поп-Пауновићу у Старом Нагоричину, Вељану Цветковићу из Стрновца и осталим првацима, и позвали их, да крену народ на оружје. Дотле се, пак, већ било искупило око 500 људи из оних села, наоружаних и готових да се бију с Турцима и Арнаутима. Ове су добровољце упутили на овај посао њихове старешине: Сима Со: коловић, Јевта Лаповац, Марко Н. официр и други, и то је саопштено народу у Пчињии оним странама.

Овако охрабрени Срби у кумановским селима и у самом граду Куманову јурнули су да од Турака и Арнаута поврате оно што су им ови годинама односили. У Куманову су 20. јан. Дебранци и Тетовци, бежећи из Врања, опленили и запалили радње Денка Крстића, некога Емина бакалина идр., а кума-

1 Јаћим Јовановић родом је из села Челопека. Још као дечак прешао је био у Србију у печаловину, где га је и рат затекао. Као добровољац у оба рата, Јаћим се је вазда као први показивао. Он је видну улогу играо и у овом устанку. По угушењу устанка турском регуларном војском, Јаћим се настанио у Врању и тамо се занимао вртарством. По одређењу границе и Јаћим је био онај који је често прелазио границу, и по Козјаку, Ђерману и паланачким селима тукао се са Турцима и Арнаутима. Јаћим је највише четовао са Младеном Чакњр-пашом, и од главнијих сукоба са Турцима — органима власти — у Паланачкој и Кумановској Кази били су они са буљук-башом Јусен Фером у селу Ђерману; са буљук-башом Биџом Алијом у Ад-Корији (у Кратовској Кази) ; сапратњом државног тасиљдара — порезника — Мула Алијом у селу Огуту у Паланачкој Кази, где су тасиљдар и многи из његове пратње погинули. Ту су Јаћим и његови другови заробили шест Арнаута из пратње тасиљдарове, али су их после пустили... и тако даље — док није, Јаћим, маја месеца 1882. године погинуо на једној српској свадби у селу Одрину у Кратовској Кази. Ту га је био, са преко 40 сејмена, опколио буљук-баша Зејнел и ту је Јаћим погинуо.

Јаћим је био ретке смелости и издржљивости. Иначе је био јак, да је коње и волове савлађивао.