Brastvo

107

| Турци и Арнаути према устаницима

Прикупљање устаника у кумановским и паланачким пољима расло је све више. Са свих страна долазили су устаницима људи и доносили им од народа поруке, да се држе и да пођу и у друге, даље, крајеве. Народ их, веле, тамо с нестрплењем очекује. Док је то тако било на српској страни, дотле су Турци Кумановци и Арнаути из кумановских села почели се враћати својим кућама, и, у току неколико дана, повратили су се готово сви.

Кад су дошли у домове и радње своје, све им је било однесено што се могло носити. Дотле су се и власти наместиле и почеле да делају ; а главна власт налазила се још у рукама команданта регуларне војске.

Вративши се својим, готово разрушеним, домо· вима и опљачканим радњама, Турци су настали, да пронађу оне који су то учинили. Агитацијама неких пропалих ага кумановских и хришћанских зулумћара, чију су част Срби овом приликом били онако много увредили, искупе се 8. фебр. Турци Кумановци и Арнаути из села на гробљу турском, на крају града, и почну се договарати: да изврше најпре у Куманову сечу хришћана, па да се одатле крену у одметнута кумановска и паланачка села, да и тамо угуше устанак и покоре Србе.

Ондашњи командант турске војске, која се налазила у Куманову, Назим паша, био је оштар и енергичан човек. Он најпре упути пред те Гурке и Арнауте на гробљу два Турчина и два хришћанина и нареди им, да их позову да се разиђу, а да им покажу пљачкаше хришћане, па нека се они са њима равнају. Овим је Назим паша циљао на устанике. Онда су изишли пред искупљене Турке и Арнауте: од Срба Стари Прота Димитрије и Денко, а од Турака Махмут бег и Јашар бег Мустафабеговићи, стари и виђени оџаковићи турски, и од-