Brastvo

169

Одмах сутрадан командант је и сам учинио корак против искупљених Турака и Арнаута. Тако, он им је упутио свог ађутанта и поручио им, да се одмах разиђу кућама и оставе на миру хришћане, или ће он извести војску, која ће их растерати оружјем и која их неће штедети. Командант им је поручио, да се пљачкаши њихових кућа налазе међу устаницима, који су се искупили у оним селима, па нека иду онамо и нека их траже.

Све то учинило је, да су се Турци и Арнаути разишли, али с тајном одлуком између себе, да зађу по српским махалама и да опљачкају српске куће. Ну и о томе се сазнало у турској војсци, те је одмах наређено, да војска у јаким одељењима патролира у српским махалама и да чува хришћанске домове од Турака и Арнаута. Тако, неколико дана, турска војска није пуштала никаква Турчина ни Арнаутина, ни послом, у српске махале.

Турци и Арнаути су се разишли својим кућама. Њима сада ништа друго није остајало, него да своју увређену част траже од устаника. На то су их и власти подстрекавале, а још више градски бегови и зајими, чији су чифлуци остали у реону устаничком. И отада почињу сукоби између Турака и Арнаута с једне и устаника с друге стране.

М Организација Устанка

Кад је број устаника у кумановским и паланачким селима нарастао преко 1000 наоружаних људи, а нарочито откако су устаници извршили ону демонстрацију пред самим Кумановом и заплашили Турке и Арнауте, који су се били искупили у Куманову да изврше сечу Срба, и откако су убили у Забелу оне две заптије, а тројицу њих убили код села Клочовца, устаници су још јасније одредили свој непријатељски положај према властима и према држави турској. Пошто су се тур-