Brastvo

170

ске власти, Турци и Арнаути вратили у Куманово и околна села, устаници су очекивали, да ће се на њих напасти. С тога су и припремали све што им је било потребно за одбрану.

Тога ради поп-Димитрије Поп-Пауновић и Вељан Цветковић позову све Србе из оних села у манастир Забел на договор. Ту дођу: Петко Митровић — Владички!: — из Куманова, поп-Димитрије Руђински, Младен Пиљински, Јаћим Јовановић из Челопека, Бојко Петковић из Челопека, Пеша Јовановски и Нагоричина, поп-Спаса из Пељинца, Бошко Стевановић из Пељинца, Денко Цар: из Добраче, Ђорђе Томић из Враготурца, поп - Каранфиљ из Ораха, Паун Деспотовић из Степанца, Крста Јовановић из Драгоманца, Апостол Бошковић из Жегњана, Стоша Крстић из Степанца, Младен Беговски из Рамнога, Ђела Стојковић из Арбанашкога, Кузман Ранђеловић из Страцина, Доде (Ђорђе) Ристић из Ранковца и многи други. На томе договору би утврђено: да се што више устаника наоружа ; да се још оружја тражи од Србије; да се напишу молбе за Кнеза Милана и да се упитају за савет прваци у Куманову. Тако је и учињено. Јаћим Јовановић, Младен из Алгуње, Бошко из Пељинца, Младен Пиљински, Димишко Бајловски, Вукадин Милкински,3 Владимир Ристић

1 Овај је Петко био родом из села близу Куманова, Никуљана. још као млад човек ступио је у службу код скопљанскога митрополита Јаћима и остао код њега двадесет и једну годину. Тамо се у служби и обогатио, па се вратио у Куманово и ту купио себи имање. По установљењу Егзархије, овај се Србин, на чудо свих Срба Кумановаца, био сувише истакао за бугарштину и Егзархију, међу тим суђено му је било да ипак, последњих дана свога живота, ради за српску ствар. По угушењу овога устанка и Петко је прешао с породицом у Врање; ту је добио за послужитеља (ђ) у суду и у тој је служби и умро.

• Цар је овде надимак, а Краљ, Краљо име је у тим крајевима. Породицу овога Денка „Цара“ зову Даревци, по томе су и Денка звали Цар.

8 Вукадин је био родом из села Рудара. Он је сеи пре ратова одликовао неустрашивошћу. Био је и доброво-