Brastvo

па

и др. одређени су били да обучавају устанике у руковању оружјем и да се брину о обранбеној снази; а поп-Димитрије, Вељан и остали прваци да себрину о животним намирницама устаника, и о реду и безбедности у устаничким селима.! Тада је уређено, да се устаници договарају у два центра: у манастиру Забелу и у манастиру Карпини. У Забелу су били устаници из кумановских, а у Карпини из паланачких села. Главни центар остао је ипак у манастиру Забелу. Одмах су одређени људи који ће ићи у Врање, да се у напред поменутој сврси јаве војним властима, а други који ће ићи у Куманово, да се договоре с кумановским првацима. Генерал Јов. Белимарковић, који се живо интересовао за ове устанике и који их је преко својих људи бадрио, налазио се у селу Ратају близу Врања и к њему су устаници послали Петка Митровића · Владичког — човека, који је био вичан да говори с великим људима, и Бојка Петровића из села Челопека. Како се онда по Врању и Новоослобођеним Крајевима држало, да се Кнез Милан, прерушен у оделу простога сељака, раденика и просјака, како му кад затреба, налази у Врању и оним крајевима, устаници су одлучили, да се именовани њихови изасланици, по могућству, јаве Кнезу Милану и да му предаду молбу њихову, у којој су га они, у име народа и устаничких села, молили, да их

љац у другом рату. По угушењу овога устанка, Вукадин је отишао у Румунију и тамо радио, а кад је чуо за Српскобугарски Рат, дошао је у Србију и уписао се у добровољце. Учествовао је у бојевима и овога рата, и погинуо је под Видином.

1 Међу устаницима из кумановских села истакао се, још приликом организације устанка, сада већ покојни и рано преминули, Зафир Димитријевић, потоњи виђен трговац и разборити Србин у Куманову. Зафир је био у свима сукобима устаничким и четири ране је добио. Он се одликовао и приликом одупирања регуларној војсци. Због тога су га Турци Кумановци, доцније, много мрзели, али му ништа нису смели.