Brastvo

172

помогне и да никако не допусти, да они и даље остану под Турцима.

Игуман манастира Забела, стари поп-Паун, био је одређен да иде првацима у Куманову. — Устаници су рачунали да могу Турци поново заузети ове њихове крајеве, па да не би компромитовали управу манастира Забела, сами су изабрали старога и виђеног попа Пауна, да иде у Куманово, па да тамо и остане, док не виде какав ће исход да узме ово њихово подузеће.

Чим је поп Паун стигао у Куманово, отишао је Старом Проти Димитрију и испоручио му све што је од устаника имао да каже. Стари је Прота одмах позвао Денка Крстића и све виђене и поверљиве кумановске Србе, као : Цветана Николића, Димитрија Златановића, — Ћосу —, Николу — Кола Стојанћеајића, Петка Митровића, Васиља Митровића, Јована Спасића, Тасу Костића — Цивковића, Тодора Вукашиновића, поп-Косту, поп-јЈована и Ђору Стамболију. Ови су се Срби скупили и договорили: да се устанак на сваки начин одржи, развије и организује, и да се и они, грађани, ако ствари пођу повољно, придруже устаницима.

Тако је поручено и устаницима. Ту поруку кумановских Срба однео је и испоручио устаницима Таса Костић — Цивковић. На том су се договору Срби Кумановци заклели на јеванђељу и ижљубили се; затим су написали молбу Кнезу Милану. У тој молби они су молили, као и сами устаници, да Кнез Милан устанике прихвати и учини све што може, да се и Куманово са својом околином присаједини матери Србији. У молби је исказана Кнезу Милану највећа верност и оданост. И ова је молба послата по одважном Таси Костићу — Цивковићу. Молба је ушивена испод коже на аши и Цивковић је, с вечера, у друштву са Н. А, познаваоцем свих стаза и богаза у крајевима према Врању, однео поруку устаницима у ман. Забелу и