Brastvo

174

Ово су били, без мало, крајеви у које Турци ни у мирно доба нису смели залазити без страха.

Устаници су се, у поменута два центра, непрестано вежбали оружју. Од сваке је куће дошао устаницима по један или два човека. Они су логоровали у нагоричким и страцињским пољима. Ту им је доношена храна и све што им је требало. Одатле су слате страже на граничну линију, тако да је формално вршена и мала гарнизонска служба. Јаћим и његови ратни другови, као што смо споменули, обучавали су устанике руковању оружјем, а Вељан, поп-Димитрије и остали прваци народни залазили су по селима и слободили народ, улевајући му наде на спасење и присаједињење с мајком Србијом.

М Страни утицаји на устанике

Бугарштина, која је под видом опште словенске идеје противу грцизма почела да се увлачи у Српске Земље и у српски народ под Турцима још од половине прошлог века на овамо, није могла да нађе земљишта у овим крајевима. У Кумановскоји Паланачкој Кази, и ако су за бугарштину агитовали силни и моћни чиниоци, међу којима се као најмоћније срество истичу империјали, бугарашке и егзархијске оазице могле су се, до ратова 1876. —1878. на прсте избројити. То долази отуда, што је народ у овим крајевима чист Србин, и што су први људи његови били одлучни противници бугарштине и бугарске Егзархије. Стари Прота Димитрије, Денко и други одлични родољуби српски у Куманову и њихови сарадници у околини Куманова и Паланке одржали су народ у правом српском духу. Поп Паун, његов син поп-Димитрије и Вељан Цветковић одржавали су кумановска села на десној страни Пчиње; поп-Јован Макрешки, поп-Карафиљ и попДимитрије Руђински одржавали су Козјак и Ђер-