Brastvo

183

вети. За изасланике власти одређени су били од Срба Петруш Стамболија а од Турака Хаџи Алија.:

Ови су парламентари отишли устаницима 12. апр. и остали су тамо два дана. Њих су устаници лепо примили и одвели их у манастир Забел. Тамо су вође устаника примили амнестију и саслушали поруку власти. Онда су сви одговорили, да се они не буне противу цара, нити нападају ко њих не напада; да они само бране своје куће од рђавих људи и зулумћара и траже да се сједине са Србијом, и да ни пошто неће остати под царевим забитима (властима) па макар сви изгинули ...

Кад саветовања старога Петруша Стамболије нису помогла, изасланици су се вратили у Куманово и представили ствар меџлизу. Одмах је одговор устаника достављен и Порти. А док је још меџлиз заседавао, Хаџи Муртезан, највећи душманин српски у оно време у Куманову, и Сали бег, поседник великога чифлука у селу Војнику, који су устаници давно били заузели, загрмели су из свег гласа, да ће они те едепсизе (неуљуднике) и пангалозе (лоле) из Србије за један дан растерати и дати им рало и волове да и даље ору. Зато што су изасланици реферисали у меџлизу да има од прилике на 1000 устаника и да се они сви налазе у Нагоричким пољима према арнаутским селима,“ Турци кумановски науме да преваре устанике и да их нападну с леђа. — Искупило се њих преко 100 Турака грађана (неки овај број пењу на 400) и кришом од Срба пођу путем Куманово — Штип, за тим уз реку Пчињу и избију на село Клечовце, где су др-

! Петруш Стамболија важио је као турски човек, зато су га Турци, азе и власти, и послали устаницима, јер су у њега имали веру.

г Устаничка војска била је подељена у два табора. Једна је логоровала код Нагоричина и Забела, а друга од села Страцина до Паланке. Изасланици су видели ову вој-

ску код Нагоричина и Забела.