Brastvo

ЈИ О ЕФ Ат

184

жали да имају својих људи.: Али су се преварили у рачуну. Турци Клечовчани, не само да нису хтели да пођу с Кумановцима, него неки од њих, кришом, пошљу сеоскога говедара, Деспота, да јави Вељану и другима, да ће Турци ударити на село Војник. Али Деспот није нашао Вељана ни у Стрезовцу ни у Стрновцу, и оде за њим чак у Нагоричино. Међутим Турци, дотле, продру у село Војник, убивши пет устаника који су били на стражи. Док су Вељан и остали прваци стигли с устаницима селу Војнику, дотле су се сви Турци били позатварали у куле и остале зграде по чифлуцима и ухватили заклон. Битка у селу Војнику између устаника и Турака трајала је више од три сата. У тој битци Турци су истерани из Војника, пошто су многе куле и конаке устаници упалили. Онда је погинуло преко 30 устаника. Онда је рањен, између осталих првих устаника, и поп Спаса Пељински. Онда је Турака погинуло доста, и отето им је много оружја и коња. И самом Сали бегу отет је хат и предат Вељану као поклон. Вељан је овог хата јахао после по устаничким селима, а Србима је пливало срце од радости!

с || Порта угушује устанак регуларном војском

Пошто се видело, да се устаници не могу лако растерати и повратити под власт султанову, а Берлински Конгрес је већ био на прагу, то су Порти њени обзири и потребе налагали, да до састанка Берлинскога Конгреса очисти од устаника све своје територије до демаркационе

' У селу Клечовцу било је неколико турских кућа и до ратова. То су били Турци занатлије — највише поткивачи. И ови су Турци били побегли за време рата, па су се после вратили. По повратку у Клечовце изјавили су устаницима, да они везују своју судбину за њих, устанике, и да се они ни по што неће селити из својих кућа ако ови, устаници, успеју да и њихова села уђу у границе Србије.