Brastvo

185

линије. Зато је Порта наредила своме бригадноме генералу у Приштини Хафус-паши, да он дође с регуларном војском и из Куманова угуши овај устанак и устаничке крајеве поврати под власт султанову. Хафус паша је дошао из Приштине у Куманово 19. маја са пет табора регуларне војске и једном батеријом артиљерије. Он није ни улазио у Куманово већ је само прошао кроза њ, у колико га је водио пут из Скопља за Криву Паланку. Пред Кумановом, у Кумановском Средореку, примио је Хафус паша представнике власти и грађанства кумановскога, који су изашли да га поздраве. Затим се одмах кренуо к устаницима и улогорио се између Куманова и устаничких стража. Истог дана је Хафус паша послао своје парламентаре на Самољицу српским војним властима с питањем: је ли у оним кумановским и паланачким селима · српска војска или није 2 На Самољици је одговорено Хафус паши да иза демаркационе линије — на турској територији — нема ни једног српског војника.

Хафус паша, примивши овакав одговор са Самољице, кренуо се одмах сутра дан, 20. маја, са свом својом војском право Нагоричину и манастиру Забелу. Устаници су били, као што смо споменули, подељени у две трупе, с тога је једна од њих дочекала Хафус пашину војску код Св. Петке близу Младога Нагоричина, и, не могав се одупрети, одступила је ка селима Алгуњи и Челопеку, и ту се одупрла.

Сукоб устаника са Хафус пашином војском код Челопека трајао је један сат. Устаници су били, као што смо споменули, наоружани пушкама пред-

1 О овоме је се знало у српским војничким круговима и раније, и зато је Врховна Команда желела, да се оружје, дато народу — устаницима — некако покупи, али томе се категорички успротивио генерал Јов. Белимарковић због чега је чак и оставку подносио, и оружје је остало код народа.