Brastvo

Мк

189

и паланачким селима. Власти су туткале на Србе Турке и Арнауте и ови су их злостављали на нај свирепије начине. То је опет многе Србе отерало у хајдуке, који су се с Козјака и Ђермана поново почели светити зулумћарима.

МШ Устаници и Берлински Конгрес

Растерани из села у кумановским и паланачким равницама, устаници су се, као што смо видели, збили у Козјаку и Ђерману, а много је народа и већина вођа устаничких већ било прешло у Србију. Устаници који су прешли у Србију често су, до тачног одређивања границе између Србије и Турске, прелазили преко границе у планине Козјак и Ђерман, и тамо су се с осталим својим друговима тукли с турском војском и са жандармским патролама. Устаници су и даље радили да се њихови крајеви присаједине Србији. Тако, чим је у Берлину почео да заседава конгрес великих сила, вође устаника су се искупиле у Козјаку и Ђерману, и тамо су позвали из кумановских, паланачких и кратовских села све кметове и иначе прве људе, и поново су написали молбу Кнезу Милану и Берлинском Конгресу. Обе се ове молбе и данашњи дан чувају у нашем Министарству Иностраних Дела, и Главном Генералштабу и ми смо их, по надлежном допуштењу размотрили.

Молба упућена кнезу Милану датирана је под 12. јуном 1878; г. на Козјаку, и она гласи:

„Ваша Светлост, Премилостиви Господару! Чувши ово дана од наших, градских чорбаџија, који су нас заједно са Турцима од Косова до данас јели, глобили и свлачили,: да ћемо и после толике наше про-

1 Ово се односи на оне који су уносили бугарштину у онај српски народ онамо, и који су, пошто је овај устанак био угушен, радили да се ти крајеви изјасне за Бугарску