Brastvo

190

ливене крви са нашом браћом Србима, а противу општег непријатеља Турчина остати опет под Турцима ако се не потпишемо под Бугарску; с тога коленоприклоно молимо В. С, нашег јединог и правог премилостивог Господара, да нас присајединиш Србији, јер смо ми Срби у нахијама: Кумановској, Скопљанској, Паланачкој, Кратовској, Ћустендилској, Кочанској, Струмичкој, Штипској, Велешкој, и другим околним, најчистији и најбољи Срби, и земља је наша срце Србије из које поникоше не само наши свети Неманићи, него и држава и књижевност, и слава и моћ и величина и све и свја што је српско било и што је још и данас.

„Што и данас сведоче међу стотинама целих, тисућама разваљених светих српских цркава и манастира и разних старих споменика: у Матејчи Св. Богородица, у којој је се крунисао краљ Милутин; Св. Ђурађ Нагорички, кога подиже наш свети краљ Милутин за благодарност Богу, што је спасао Србију и сву Европу од навале и поплаве татарске; св. Богородица Забелска, задужбина Стефана Немање, Св. Богородица Корминска, задужбина краља Радослава и краља Драгутина; св. Отац Прохор Пчињски, задужбина Цара Лазара, св. Јаћим Осоговски, задужбина краља Драгутина и гробница и задужбина Деспота Ђурђа Смедеревца; св. Аранђел у Скопљу, задужбина. Стевана Немање; св. Никола у Штипу, задужбина Стефана Дечанског; св. Богородица Рилска, задужбина св. краља Дечанскога; св. Гаврил Лесновски у Кратову, задужбина срп. Деспота Јована Оливера; Св. Пантелија у Кочану, задужбина Стефана Немање ; и још многе друге цркве и манастири, што подигоше наши српски цареви и краљеви, у нашој земљи, срцу Србије.