Brastvo

212

као расточена кола! Сад су такви људи ређи, не знам зашто. Да ли су по ратовима изгинули, зашто их је Ћесар радо врбовао, или су се изродили, или раселили, или у другу веру изгубили, или је све укупно било — ко ће то знати 2! Али се опазило, да, од како се је Србија ослободила, Срби у овим крајевима почеше бројно нагло опадати. ја држим да је то учинила привлачна снага Србијина.

„Не можете себи представити како овај народ воли Србију. Дирните му у око, али му недирајте у Србију. Она је души његовој „свјатаја свјатих“. Она му је једина и највећа државна драгоценост, коју је одасвуд обложио својим животом и њиме је чува. Она му је жижа, у души дубоко сакривена, на коју се враћа да се загреје, кад га туђин озлоједи.

„Србија му је нада, Србија му је утеха, Србија понос, Србија вера у бољу српску будућност. Покрвиће се, ако му ко каже да Србија неће постати велика, силна и славна.

„Само се сад по себи разуме, да така Србија привлачи, нарочито млађе нараштаје, па ако се сви и не стачу у њу, они јој прилазе ближе, и тиме се ови наши крајеви полако празне.

„Ето како ја мислим о узроку, зашто се наше племе у овим крајевима гаси. Да није Будим-Пеште, где је столица православнога српског владике и где има још доста Срба, који сачињавају јаку српску црквено-школску општину, ово би опадање ишло још наглије. На томе се чвору још задржава, и то је добро.

„Него многе се одрођава женидбом и удадбом, много се у раној младости претопи, нарочито при расељавању међу чисте Маџаре, а много и угине услед неуредног живота. Јер живот, какав може да поднесе мирни Немац и сабијени Маџар, не може протегљасти и осетљиви Србин. Тако пропадају Срби и материјално и здравствено.