Brastvo

214

Господе, сједини државе сриске под једну заставу и под Круну Краља срискот. Подилни та, милостиви Боже, да буде од великих сила. Молим ти се, Господе, оснажи и осили народ сриски, иодшни велике јунаке, велике дипломате и ученике, да надмудре западњаке. Молим ти се, Господе, украси народ и језик сриски, да сваки учи радо сриски говорити. Молим ти се, Господе, смети непријатеље и тонитеље сриске и сакруши их силним мачем својим да п0срамљени од Срба буду до века, амин.

Тако осећа и тако се Богу моли Србин на далеком обзорју Српства, тамо иза Будим-Пеште, у једном српском селу, усред маџарскога мора.

Нећу да питам, да ли се тако Богу моли и наш сељак.

Речени Лукић војевао је под ћЋесаровом заставом педесетих година прошлога века у Италији, где је и италијански научио.

А село Чобанац 2

Путује се вициналном (споредном) железницом до Помаза, одатле пешке или колима до села. Пешке вам треба сат, сат и по, шетајући. Друм је добар. Испред села на двадесет минута лежи Маргит Лигет, што ће рећи Маргитина Шумица. То је санаторија за живчане болести, где се лечи хладном водом и свежим шумским ваздухом.

Од Маргит Лигета до села води леп пут по ивици једне падине, која је сва у хладовини. Десно је речица, а лево, уз брдо, шума, парк. Туда се шећу болесници и за двадесет минута су, ако хоће, у селу. Ако ли неће, заобиђу га шетњом по брдима, где је ваздух изредан, а изглед не може бити чаробнији. Нарочито кад се попне на брдо такозвани Кевиљ. С њега вам се отвара така панорама, да је се не можете сити нагледати. Поглед вам допире чак до Острогона. Гледате железничке возове како се тамо амо вију по неравном земљишту. Брдо је под шумом доста старом, а на врху је пропланак, под травом с лепим пољским цвећем.