Brastvo

219

скога народа. Истина је лекарија горка, али шта знамо кад су лекови махом таквиг —

Сент-Андреја није далеко од Будим-Пеште. Сатдва железницом, па сте тамо. Стара омања варош, са доста уским и кривим улицама, као на Оријенту. Некада српска метропола, сад као и остале маџарске вароши с измешаним становништвом.

Српски живот тече тромо, устајало, огрезло у локалној свакидашњици. Где се изнад обичнога равника и диже, диже се само до висине паланачког аристократизма. Изузетци су ретки. Један од њих чини бивши градоначелник, поменути г. Думча, који дарежљиво потпомаже српске школе у тој архидијецези.

Православних цркава има повише — доказ, како је некада сјајно стојало Српство и православље у овој верској жижи српској. Сад је наравно друкчије, и то знатно друкчије, јерју је напустио сам њен архипастир и отишао у Будим-Пешту да живи. Сада тамо, у СентАндреји, има само један прота и неколико свештеника, међу којима и таких, који то име не заслужују.

Од цркава не служе све. Узрок је по свој прилици или оскудица у пастви, или оскудица у свештенству. Не могу претпоставити да је узрок нечији комодитет.

Знаменитије су ове: Пожаревачка, Чипровачка, Грчка и Горња Црква.

Од куда овде Пожаревачка цркваг — питаћете се. Питао сам се и ја. За мене је било то исто тако изненађење, као што је сад за вас.

Ништа друго, домишљао сам се, него да се с патријархом Чарнојевићем иселиле и масе срп“ скога света из Пожаревца и околине. И настанивши се овде, засновали су себи цркву, која је добила име Пожаревачка. Отуд се, ваљада, и даје проту“ мачити, откуд у пожаревачкој најближој околини толико Влаха. Сишли су с планине и зузели су напуштена места, исто тако како су то чинили Ар-