Brastvo

220

банаси у Старој Србији, која је дала најјачи контигененат исељеника патријарху Арсенију Чарнојевићу.

И у томе свом мишљењу нисам се преварио. Над главним вратима ове цркве прочитао сам овај напис : „Ст С: Церков' С: Арх: Михаила создана бљест' от древо первњи крат' в' л: 1690 от тогож' лбта Патргархом' Арсенем' !. по прозванпо Чарноевич', из Сербти, окруже Пожаревачкаго, изведенњх, и здђ населившихса прав: хрлст!ан !2“

„Второе, акоже нинђ стоит', воздвижеса 1759. и Епископ Дионис Новакович 27-го окт: 1763. посвати туго“.

То је јасно. Застајем само код речи: „из Сербти, окружт Пожаревачкаго“. Да нема овога „окруж!а Пожаревачкаго“ могао бих мислити да су под тим именом схватали све земље од Дунава и Саве до Шаре и Вардара, и на истоку ако не до Искера, то бар до Огосте или Цибрице. Овако немам куд него да узмем, да је овај запис новијега датума, кад је постојала већ ослобођена Србија и кад су постојали окрузи, па с тим и округ Пожаревачки. Иначе, да је запис остављен у добу кад је црква „перви крат' от древо создана“, или кад је „втори крат' воздвигнута л: 1759.“, стајало би „из Сербли наже По-

жаревачке“, пошто се онда није знало за округе.

И доиста то је доказ да је овај запис познијега датума, кад је Србија већ била ослобођена.

Чипоравачка црква дала ми је повода да се такођер мало у мислима задржим.

Чипоровац је данас у Бугарској. Припада Берховачком Округу и налази се на српско-бугарској граници. Некада су ту били велики рудокопи старе српске државе. Сад се одликује ћилимовима, који заузимају на Балканскоме Полуострву прво место после пиротских. У Србији се налазе ређе, јер су их потисли пиротски ћЋилимови, али у Бугарској нарочито у Шоплуку, пролазе добро. Њих ретко ко држи у дућану. Они се продају на старински начин, као што се продаје сукно и аба. Трговци