Brastvo

221

их натоваре на коње и иду по целој Бугарској. Где стану, ту узму један или два на себе, иду кроз чаршију и нуде. Ко хоће да бира, иде у хан, где је трговац одсео, и тамо бира. Почевши од сиџадета, која се продају по десет динара, има их који стају 20, 30, 50, 60, 80 и сто динара.

А трговциг Ви мислите да су то трговци какви су код нас. Боже сачувај! То су сељаци, у сељачким дрејама, само мало чистије обучени. Са сукном и абом иду од села до села, с ћилимовима од града до града. Каква рачуна у таквој трговини налазе, не знам. Али га без сумње налазе, јер су то људи до крајности умерени и штедљиви.

И начин, како тргују, старински је. Готова новца сељак свакада нема. Грговцу се опет роба продаје. И шта бива 2 Бива оно што и код нас, даје се на вересију. Али овде нема признаница ни трговачких књига. Даје се просто на браду, јер нити зна да пише онај који продаје, ни онај који купује. Зна се кад ће се трговац опет навратити на село, и онда му дужници спреме новац, у колико му га нису раније дали, при куповини. И ту нема варања. Сваки своје поштено плаћа. Ко би преварио, осудило би га сељачко јавно мнење, и он од срамоте не би могао проћи селом. Зато, што је то јавно мнење деспотско, трговци мирне душе и дају своју робу на почек.

Чипоравчани се данас рачунају у Бугаре. Кад су се исељавали, они Бугари нису били. Били су Срби, и признавали су српску јерархију. То сведочи сам тај факат да су се у друштву са Србима из Старе и крајева данашње Србије исељавали, и да су се иселили под вођством српскога патријарха. Да су се рачунали у Бугаре и да су припадали бугарској цркви, не би за цело пристали уз Србе.

Отуда је старином, како сам негде нашао, и грофовска породица Пејачевића, из које је данашњи хрватски Бан. Име Пејев (Певачев — преведено