Brastvo

228

Тај положај није Милош добио поклоном, већ освајањем и личном вредношћу својом. „Вино пије славни цар Лазаре, У Крушевцу, на бијелој кули, А до њега сва српска господа: С десне стране стари Југ-Богдане, А до њега девет Југовића, А с лијеве Вуче Бранковићу, И до њега седам Бранковића, До њих седе тридесет војвода — Најзад стоји војвода Милошу“. „Сва господа редом посједала Око цара један до другога, Цар повика војводу Милоша, О Милошу, моја прва слуго“ ! „Кад су били под Јастреб-планину, На ледини чадор разапеше, Под чадором цар се одморио, Па Милошу слузи бесједио: »О Милошу, моја вјерна слуто! Ти остани под Јастреб-планину, Да ти цара под чадором чуваш“. Милошево видно мјесто у средини великаша српске царевине најбоље се огледа у народној епопеји, јер му она даје све, па и кћер Лазареву. А кад је настала неслога и суревњивост међ војводама, онда цар Лазар овако говори: „Кад је царе саслуш'о бјеседе, Богатоме југу говорио : »О мој тасте, Југ-Богдане стари, Ја бих лако оћеро Милоша, Ал' је мени Милош десно Крило“.

„Сва господа листом устанула, Пред царем се смерно поклонила: „Цар Лазаре, славни господаре, Над Милошем не имаш јунака.