Brastvo
Знаш ли, царе, српски господаре, Кад Милоша из Крушевца спремиш, То ће дочут Мурат Сулејмане,
Па ће зовнут тебе на Косово
И од тебе царство потражити,
А ко ће му на мејдан изаћи 2
Већ ти спреми војводу Милоша,
Нек потражи лова по Јастрепцу,
Да му видиш срећу и јунаштво“.
У здравици на вечери кнежевој исказана је свакоме војводи одлика његова: Југу старјешинство, Вуку госпоство, Југовићима милошта, Ивану љепота, Милану висина, а Милошу ова најљепша:
„Ако ћу је напит' џо јунаштву, Напићу је војводи Милошу.
Та ником је другом напит' нећу, Већ у здравље Милош Обилића!.. Добро здрави, но ружно говори: „здраво да си, зете Обилићу,
Са два твоја добра побратима ! Здрав Милошу, моје поуздање, Десна руко сриској царевини !
... А данас је српска царевина
С тебе снажна, но с тебе и страшна!“..
Најјасније се огледа морална јачина Милошева у српској војсци у оним ријечима, које СтрахињБан изговара цару, кад су Милош, Милан и Иван оставили вечеру цареву по здравици: „Здрав Милошу, вјеро и невјеро“ :
„ Ој давори кнеже, пашеноже ! Што ти добро занијело умље 2 Камо ријеч блага, разобрита, Што за свјета свакоме ваљаде 7 Но иштети данас неприлично,
У најгоре доба по Србина ! Осрамоти онаке јунаке,
Што их данас у свијету нема; Наша војска на њих се угледа“...