Brastvo

230

Да је заиста Обилић био међ српским војводама чувен и виђен, доказ је Плочник, гдје онаком јачином потресе цара у Једрену и показа: дау Србина још има снаге за отпор душману.

Обилић је, дакле, и историји и српском народу познат као јунак времена у коме је живио. Само је разлика у томе, што повјесница не зна за многе ствари из његова живота и за слатка причања маште народне. |

Уста нашега народа изговарају име Обилићево са пуно звучности, а срце је народно препуно милином, кад га чује. Оно је синоним за све оно, што човјека дичи и диже више од свих осталих у роду своме....

Ми не долазимо у ред оних, који у сваком народном предању гледају историјску истину. Али смо слободни вјеровати: да се у предањима може ишчепркати ма и клица за истину. Ту вјеру оснивамо на рјечима г. Ст. Новаковића: „У сваковрсним историјским изворима (а и предања јесу једно од њих) ретко што за бацање има. Само што се свачему корист, значај и права вредност не може одмах голим оком опазити, него је треба поређењем и критиком тек изналазити“.!

За дознање порекла Обилићева, сем предања, могу нам послужити и народне пјесме. Тако у пјесми „Обилић змајски син“ народна свијест, не знајући рода његова, чини га чедом змајевим од просте чобанке, које је вила задојила, што му вила и казује говорећи : „У тебе је јуначко кољено, Мајка ти је Јања чобаница, Од Србије од Херцеговине, Бабо ти је змаје од облака“. Ну, у коликој је мјери неодређено увјерење у народу о Милошеву кољену, види се у другој варијанти ове пјесме, у којој се вели:

1 „Отаџбна“ књ. У 1880. „Народне Традиције и Критичка историја“.