Brastvo

231

„Мој посинче, Обилић Милоше, Ти си родом из Херцеговине, Од порода Поповић Николе (2), Бабо ти је Поповић Никола,

А мајка ти љуба Николина,

Ти не имаш брата ни сестрице !“

Даље се вели да му отац умире, а матер растрже љута лавица, а вила га задојава !

Залуду ћемо тражити у народној пјесми шта више о овоме. Али народно предање, које иде с кољена на кољено, а које гаје разни крајеви српскога племена, надокнађава оно што нам не пружа пјесма народна.

же

Ну, биће да ни један крај не прича више, но што Поцерје прича о своме див-јунаку, о своме „војводи Милошу од Поцерја“.

Чудним стицајем досуђено је Поцерини, да истоименим јунаком истакне себе и у доба ослобођења Србије својим „Поцерцем Милошем“, посинком Вождовим.

Истина је, да и Пореч и Браничево показују некоје остатке из старина, које народно вјеровање и причање приписује Обилићу. Тако у Поречу има предање, да је тај крај Милошева постојбина; да га је. ту Цар Лазар нашао као дјечка, гдје у хладу тополе спава, а лишће се на гранама дрвета њихаше од дихања његова. Кад то Цар спази, пробуди га, узме га к себи. За спомен тога Милош озида себи дворе, од којих данас стоје развалине, које народ зове „Милошева Кула“, а која се налази на ставама ријеке Шашке и Црнајке, од којих постаје Поречка ријека. У Браничеву, у селу Дворишту, прича се да су ту били двори Милошеви, али главни двор, да је био на Дунишу, брду више садањег села Милошева. На потоку „Снеготинском“ (по имену села поред кога протиче) веле да је било Милошево купатило. То се мјесто и зове „Милошева бања“. Данашњи манастир „Туман“ кажу,