Brastvo

234

6. На Церу се налази јак извор „Милошева Вода“. На том је мјесту ноћио Кара-Ђорђе, кад је Мачване и Поцерце склонио, или, боље рећи, нагнао на заједнички рад и устанак. Ту је на том мјесту, при вечери, поставио Стојичевића Милоша за војводу Поцерини, опоменувши га, да пође стопама имењака свога Обилића.

7. Крај друма — џаде — пута, што води из Шапца у Лозницу, мало прије но што се дође школи Змијњачкој, налазе се с десне стране два камена, у „Цадиној градини“ којима је, веле, Обилић биљежио докле је скакао. О томе се прича ово: Обилић бјешету — на „Штрковцу“ — сазвао збор Мачвана за полазак на Косово. Мачвани, веле, нису хтјели поћи у бој. Да би их приволео и ослободио да пођу, Милош им говораше, да се не боје Турака, јер у Срба још има јунака. За доказ томе он скочи пред њима. Ну Мачвани и поред тога нијесу хтјели пристати да пођу у бој, већ се изговараху: Ми ћемо сијати шеницу бјелицу и хранити цареву војску, а у бој не можемо ићи, особито сада, кад је стигла шеница за жетву“. Кад Обилић јави цару Лазару о одговору и непристанку Мачвана, да пођу на Косово, цар их прокле: „Да Бог да им рађала бјелица шеница, али им црно трње земљу освајало“! Тако и бива. „Мерђини“ су им на њивама сам црни трн, и кад не би земљу орали за одређен број година, сам би црни трн покрио садање родне земље.

8. Име брда у подини Цера „Косовац“, на коме је сад магазин ратних потријеба, под истим именом, везано је такође за име Косова, јер се прича да је одатле Обилић пошао на Косово.

9. Село „Бела Река“, које се налази у котлу Цера, а кроз које протиче ријечица доцније прозвана „Милошевица“, до поласка Обилићева на Косово звала се „Црна Река“. То име „Бела Река“ дао му је Обилић, и то овако. Као што је мало прије поменуто, Мачвани, па и њихова најближа