Brastvo

236

чице РНечаје и јави јој црне гласе, које народна пјесма казује овим ријечима:

„Не чај више, Милошева мајко,

Одби овце у то пусто поље:

Милош ти је јуче погинуо !“...

Од ових ријечи, вода се прозва Нечаја, која тече границом хатара села Петковице и Чокешине, а цијела равница од Нечаје па до Чокешине и Прњавора зове се „Пусто поље“. Чувши те гласе, мати Милошева дође зидарима и прекиде даље зидање са ријечју: „Чок“! Отуда је веле и име „Чокешина“.1 Зидање манастира довршила је његова сестра Вида. (Ово нека буде „мало објашњења“питању г. Милићевића у Кнежевини Србији, стр. 421.)

13. За доказ да је Чокешина Обилићева задужбина служи и то, што поред манастира има кула под именом „Милошева кула“.

Турци су манастир били порушили, а доцније кад је обновљен, обновљен је на првобитном темељу. Грађа за тај посао, употребљена је од рушевина а нешто је добивена и од зидина око манастира, које бјеху у целини. Њих су том приликом, прије 70 година разрушили. Тада су разрушили и Милошеву кулу, која је била врло висока али, ушљед запуштености, сва обрасла у павит. При рушењу је био присутан и Никола Трњина, онда младић од 15 година, а данас старац, од 85 год. од најстаријих људи данас у овоме крају. Маркантна личност, здрав, бистар и веома јаког памћења. Жива је историја овога краја, јер до најмањих ситница памти и прича догађаје из наше новије историје, који падају у време његова живота. О томе он

1 О нашим манастирима у Краљевини Србији писао је г. М. Ђ. Милићевић у ХХГ св. Гласника Срп. Уч. Друштва. Пишући овај рад, обратио сам се г. Милићевићу с некојим питањима о Чокешини. Он је био толико предусретљив, те ме је удостојио својим одговором. Ну његова записка о Чокешини и сувише је кратка. Тражио је од мене, да му пошаљем све шта о томе имам. Послао сам му и том приликом и ово о имену.