Brastvo

244 у

Испосница се зове једна црквица, храм Покрова Богородичиног (1. октобра), а лежи с леве стране реке Студенице у једној романтичној и идилској страни, обраслој шумом највише церовом и граничевом, а између ових непосредних места: Конака, Клика, Савина Дуба, Ласте, Џамије, Липовца, Градине, Ковиљаче, Дугачкога Крша, Чардака, Скробнице, Калуђерскога Крша и реке Студенице.

Садашња је црквица (испосница) над једним подрумом без сводова, те изгледа да је стараи првобитна испосница срушена неким случајем, па ова на истом месту доцније приправљена, која је послужила студеничким калуђерима у најмучнија времена, да се ту по који стари свештеник у ратна времена скрије од турскога зулума и преживи, укрепљујући народ српски у истрајности и чувању вере и својега имена.

Црквица је дугачка четири и по метра, широка два метра и 60 с.м., висока до четири метра, а зид је широк 60 с.м. Има по два прозорчића с јужне стране у храму и са источне у олтарчићу. Са северне је стране прислоњена ћелија, у којој станује калуђер, а до ове је кућње огњиште. Испред црквице је дограђена од дрвета и као нека ирџирата, те се кроз њу улази у црквицу.

Црквица је сва живописана, али је доцнијим поправкама зидова живопис доста искварен. Темпло је проста дрвенарија с обешеним старијим иконама. Око цркве има још две пропале стајице са једним омањим звоном и клепалом, а до ових је и мали кладенац. Испод црквице низа страну ка води Студеници зове се то место Ћелије, али се на површини земље сада не виде никакве зидине од тих ћелија.

Таква је данас Испосница, У којој је Свети Сава радио и писао типик студенички и живот својега оца Немање (Симеона). А за време Светога Саве, када је он становао у манастиру Студеници, задужбини својега оца, од 1207. до 1215. године, и