Brastvo

245

уређивао калуђере, заводио им школу, наредио и · уредио преписивање књига, учио их реду црквеном и општем монашком животу, као што је он навикао у Светој Гори, могао је онда Свети Сава, а и потреба му је била, да се удали из манастира, те да у самоћи лакше ради и пише. Бољу самоћу (тишину) и летњиковац није могао наћи од места где је Испосница, те је ту и одатле Свети Сава доста урадио за манастир Студеницу, размишљајући и о пословима будуће српске цркве. Тада је, ваља да, и Испосница изгледала и богатија и удобнија за становање, а данас све сиротињски изгледа. Истина манастир се Студеница брине о Испосници, јер и она припада манастиру, али би ваљало нешто више учинити у знак успомене Светог Саве. Ваљало би његову Испосницу (црквицу с конаком) обновити у старинском облику, путове направити, и по једно подобно свештено лице увек да станује с потребном послугом у Испосници, и најзад да се приберу сва дела и списи што говоре о Светом Сави, Немањи и Студеници, па да се чувају у здравом орману у црквици испосничкој, и да походиоцима буде та књижница на расположењу. Ето прилике богатом Србину и Српкињи да подигне себи задужбину!

У почетку Х/Х века становао је у Испосници калуђер Софроније, доцнији архимандрит. За време буне, од 1805. године, кад су калуђери с ћивотом побегли из манастира испред турске силе, тада је калуђер Софроније заостао, кријући се по шуми и пећинама око Испоснице и храбрећи народ око себе, а кад се доцније мало умирила земља, прибирао је народ у Испосницу на богомољу, те је манастир остао готово пуст. Кад је 1813. године наступило још горе стање по српски народ, и муселим се (турска полиција) настанио у манастиру Студеници, тада је једини свештеник био у студеничком крају калуђер Софроније; ну већ после две године (од устанка 1815.) поче се настањивати по који монах у манастиру, али им је Софроније из Испоснице