Brastvo

Ин

о

249

сподара и кназа М. Обреновића, 28. гола 1860 года, у м. Студеницег. На крајњем доданом листу при повезу књиге има овакав запис: Овди се записа год. 1803 споменђљ господина епископа ужичкогђ, кое онђ ову свету обителљ отвори и даде благословђ да и ова света црква не запусти. Сада пева, да га Богљ живи, на многа лфта, а такођерљ и споменђ Вилипа Павловића кои се онђ моло више пута кодљ Господина владике за ову сироту цркву да не буде пуста. За споменђ вашегљ ви-

· сокопреосвашценства и нђгове куће, кое се записа у

свето Евангелле, 1863 године месеца декемврла 8-го.:

Налази се и један пиоменић у Испосници, у који се почела записивати имена калуђера, монаха и монахиња, па и других људи, ваља да приложника. На том запуштеном поменику има овакав запис: Помљаникћ оџсопшихљерати Монастнра Стаденицв, написа са при г.архтмандрот тк Мелетти Никшичк иногда стаденнчки нинк же фенечки кљ монаствр Фенекљ, мца фемрхара 22 лата 1513. А на другом листу пише ово: Сен поманикћ метса ом манастирљ Стаденицу крати на Богомолсткје мца Блаа к. аокз лакта (1826). Тај сам поменик донео из Испоснице у Манастир Студеницу и предао га архимандриту Теодосију, те се сад чува и води под бр. 26. Каталота старих књига и писама.

У Испосници станује по један калуђер и један момак, које поставља архимандрит студенички. Обичај је да у испосници калуђер не једе меса, јер се верује да се никад неје мрсило у Испосници, а може се јести од мрса: масло, јајца, млеко, сирење, риба и зејтин. Народу би околном, веле, било незгодно, кад би видео да неко доноси у Испосницу месо.

1 Из овога записа види се да је Испосница после смрти архимандрита Софронија од 1833. године неко време била без свештеника; те је владика наредио 1863. године, да се опет врши служба у Испосници.