Brastvo

251

мена, на којој је спавао Свети Сава, и како се на томе камену познају ребра свечева! Нешто тако и личи. У пештеру су доскоро долазиле козе на пландиште, а сада је архимандрит Теодосије Ковчевић забранио, да би се сачувала шума око Пештере.

Кад се све ово разгледа треба да се одеиу Кацу. Нема више од 50 метара пута, и ту вам је пред очима, али је пут страшан у толикој мери, да вам се кожа јежи, кад се почнете спуштати Каци. Кад се већ дође до Каце, ту је слободније, и човек дане душом, као оно на мору, кад из бурних таласа лађа изађе у затишје !

Каца је један мали простор, зазидан уза саму стену. Ту има двоја врата. Кроз прва се улази у камени простор, у којем се находи огњиште, а кроз друга се врата улази у такође камени простор, у којем је „Каца“. Управо то неје каца, него лепим "отесаним каменом зазидан изворчић водице, која избија из једноставне стене, па ту и понире; и тај зазидани кладенац са повећим отвором, кроз који се вади вода озго, доста и личи на кацу, те се по томе тако и прозвала та водица Каца Светога Саве. Ту околни народ често долази у младе недеље (кад је млад месец), пије воде из Каце, умива се и носи кући као лек. Заиста је вода пријатна и студена, и док човек дође на ово чудно место, бива му пријатнија, па, ако хоћете, и лековита! Бар се мени тако чинило 23. јула 1905. године, кад сам походио ово место и расхладио се том прочувеном светом водом.

Више Каце (изворчића), уза сами неприступни и огромно високи и стрми крш, призидана је уз камену стену Кула с неколико прозорчића. Она се озго почела рушити, а народ прича да су је Турци некада и топом рушили, гађајући је од повише села Раленовића с десне стране реке Студенице.

Заиста је величанствен призор, кад се дође на ово чудно место (игру природну) и кад се од Каце погледа десно и лево и више себе! Више