Brastvo

258

Берово, Нетрево, Горно, Чифлико, Мачево, Будинарци, Митрашинци, Русиново, Ладимирово, Умлена, Робово, Ратево, Чифлико Долно, Смојмирово и друга. Малеш опкољавају са северне стране жупа Пијанец, у којој је главно место Царево Село, а има их на 20 других села у тој жупи. Сад је Пијанец, од почетка 1903. године, откад је муфетиш (султанов повереник) Хилми-паша дошао у Скопље да уводи реформе у Маћедонији, постао нахија, а мудир станује у Цареву Селу. Са западне је стране Малеша планина Плачкавица, а са јужнеи источне вододелнице река Струмнице и Струме.

Берово лежи на реци Брегалници и с једне и с друге стране у равници. Дели се на махале: Радинска Махала, Марковска Махала, Наџинска Махала, Нешовска Махала, Мејанџијовци, Пипонска Махала, Вукадинска Махала, Скендерска Махала и Дујовска махала. У селу има на 600 кућа (400 хришћанских и 200 мухамеданских), у које се рачунају и до 30 кућа мухаџира — исељеници Херцеговци — од пре двадесет година, досељених после окупације Босне и Херцеговине. Сви говоре српски са својим дијалекатским особинама, јер су и они староседеоци мухамеданци потурчењаци. Куће су збијене једна до друге, покривене већина ћерамидом, зидане каменом и ћЋерпичем, а већина варосане (окречене); на прозорима с поља висе дашчани капци, предвојени на средини, па при отварању горња се страна подигне у вис и подбочи шипком, а доња само спусти низа зид.

Народ се занима сточарством и земљорадњом, али више сточарством. Чувају и гаје овце и козе. Ору ралицом. Од жита приспева: царевица (кукуруз — мумуруз — ченка — коломбоћ), иченица, ичлмен (јечам), овес (ов'с — овас) и рш (рж — раж). Од воћа сазревају крушке и јабуке, а винограда (лојза) нема. Људи иду на печалбу (гурбет) и занимају се зидарством, ћеремеџилуком и цигларством.