Brastvo

261

Некима се у то време и у сну јављало да се откопа, и једнога дана копајући за кратко време изиђе изворчић, где нађу икону Свете Богородице и звечку. То местанце ограде, и водица остаде у огради, где многи болесници и са стране долазе на лечење. Болесници пију ту водицу са побожношћу, умивају се њом и носе кући да им сеу невољи нађе. Икона је ту у иконостасу, а звечком су скоро клепали, док није прсла....“

ж

Шоле у Берову. У овом селу, у старо време, учили су читати и писати код попова само они, који су се спремали за свештенике, и они, који су помагали поповима у цркви — појци, као и у другим крајевима што је било у старо доба у Срба после пропасти манастирских школа. Тек у најновије време, од прилике од 1830. године, почињу се по гдегде збирати деца и младићи заједно у засебну кућу по угледу и потребама савремених страних школа, а таквих је било у суседству међу Грцима пуно у ХУШ веку.

Напред сам навео како су Беровци сазидали кућу у својем селу за становање мудирске власти, па кад је та власт смештена Пешчеву, онда се Беровци посаветују и договоре, да у тој својој селској кући заведу школу за своју децу. Тако и би. Не зна се баш које године, али ће бити, по свој прилици, да је око 1830. заснована школа у Берову. Тада је дошао неки из Мелничке Казе а учио се у Серезу у грчкој школи, и био први учитељ у Берову. После су га заступили његови старији ученици — Беровци. Сви су они учили децу по манастирском методу: читали часловац и исалтир. Ускоро је, веле, дошао у Берово за учитеља Трајче из Скопља, који је донео српске књижице (уџбенике), по којима се онда учило у Скопљу. Ова-

1 Види мој чланак у „Браству“ књ. УП, страна 313 до 329, Београд, 1896.