Brastvo

+ „

270

Чувајте здравље! Нема ништа боље од здравља. Здравље је највеће благо човеку. Оно се не може за новац купити. Макар колико да је човек богат, кад је болестан, не може бити весео. Човек, и ако је сиромах, кад је здрав, зарадиће и обогатиће се. Болестан човек је уједно и старац. Здрав старац, сличан је младићу. Многи су узроци болестима. Тело човечје, врло лако оболи, само кад се не чува. Оно је покривено кожом. Кожа је сва шупљикава, и кроз те рупице тело испарава, крв се расхлађује и тако одилази сва она нечистота, која би крв у телу кварила. Прашина, пак, са знојем замаже рупице на кожи, те не може да испарава, и тада се човек разболи. Зато треба тело (кожу) често водом прати. Сит, не ваља се купати, ни загрејан ни знојав. Очи ваља држати чисто и чувати их од јаке светлости. Не читај, кад ти јеу слова упрла сунчана зрака! Не стој у диму, јер ти се могу очи покварити. Уши, нос и уста ваља често млаком водом прати. Зубе треба чисто држати. За врућим јелом или пићем, не узимај одмах хладно, и обратно ; јер ће ти зуби испрскати, окрунити се и јако болети, па најзад и поиспадати. Зубе не чисти ноктима, нити их чачкај гвозденим стварима. Жвале треба брисати. Нокте треба често сећи, јер је оно црно испод ноката јак отров. Диши на нос, јер ће нос осетити кваран ваздух, одакле ти ваља бежати. У топлој соби не претопљавај се, већ свуци горњу хаљину ; у противном, загрејаћеш се јако, и кад будеш изашао напоље, разболећеш се, онако исто, као што зуб или стакло прскају, кад се загрејани нагло расхладе. Исто тако загрејан из постеље ноћу не излази напоље, јер ћеш се поболети. На исти начин поболи се и путник. Одмори се, па тек онда пиј,ито гутљај по гутљај воде. У опште нагла промена човеку јако шкоди. Кад загрејан седне у хлад или легне на земљу да се одмори, од оног часа може захладнети и разболети се. Тада незналице и прости кажу: „нагазио“ (на виље коло)