Brastvo

да су главни ови путеви кроз сва времена од консолидовања српске државе у Средњим Вековима, као и ове у почетку Х!Х века, пролазили кроз Србију, пошто пределе, кроз које пролазе ти путеви највећим делом насељава српски народ. Ма како се границе Србије померале, главни су путеви пролазили кроз Србију. У Средњим Вековима главни светски пут преко Балканског Полуострва ударао је од Приморја преко Српских Земаља на Цариград. Сада, у ХХ веку, главни светски пут удара опет кроз Србију и Српске Земље у Турској.

С погледом на хоризонталну разграну иста су, у главноме, два главна пута, којима се и сада врши у главноме саобраћај између Западне Европе и Истока, и они пролазе кроз ове пределе. То су путеви: Врање—Скопље— Солун и Митровица—Скопље — Солун. Пут Врање—Скопље— Солун наставак је најважнијега на Балканском Полуострву трговачкога, а за ове области и војничкога, пута, Београд — Солун и Београд— Цариград. Половином тога важнога пута пролази се, данас, кроз Краљевину Србију. Други важан пут Митровица—Скопље— Солун, наставак је онога у Средњим Вековима, такође светскога пута, који је полазио од Јадранскога Приморја и ударао кроз Косовске пределе, долином Топлице излазио на Прокупље и Ниш, а кроз Качаничку клисуру излазио на Скопље и одатле се, у неколико праваца, расипао. Пут Митровица—Скопље—Солун наставак је, данас, важнога, а у будућности још важнијега пута Брод (на Сави) — Сарајево—Митровица (на Косову) —Скопље—Солун.

Пут Митровица—Скопље— Солун стоји у вези са путем Београд—Врање—Скопље— Солун, путем који полази из Косовских предела и удара на Приштину и Гилане, и одатле Моравском долином преко Кончуља и Бујановца излази напут Врање— Скопље.

Готово паралелно са овим путем, који удара Моравском долином, са путем Приштина—Бујановце иду и други путеви, којима се из предела,