Brastvo

64

кроз које пролази пут Митровица— Скопље, силази на пут Врање— Скопље. То су путеви, који полазе из Гиланске Казе и ударају спретним и за путовање подесним долинама кроз Гиланску и Скопљанску Црну Гору (Карадаг), као пут: Гилане—Прешево, Гилане—Табановце, Гилане—Куманово. Као што је у историји српској и турској познато и турске и српске војске су овим путевима пролазиле из јужних крајева у Косовске пределе и обратно.

У категорију ових путева, који силазе из Гиланских у Прешевске и Кумановске крајеве, иду и они путеви, који из Гиланске Казе силазе у Скопље и његову околину.

У вези са путем Митровица—Скопље—Солун стоји и пут који иде од Ниша долином Топлице на Куршумлију и Преполац и излази у Косовске пределе и пут, који иде из јужно западне Србије долином Западне Мораве и Ибром такође у Косовске пределе.

Ови путеви, а нарочито онај Ниш—Преполац — Приштина, има велику своју важност и као стратегијски пут. Његова је важност и за трговину довољно позната из историје Средњих Векова и турскога доба, али му ту важност одузима незгодно разграничење Србије по Берлинском Уговору.

Други важан пут, који стоји у вези са путем Београд— Солун, и на који, и ако у јужном делу његову, излазе путеви из данашње Бугарске, јесте

1 Ко детаљније, на лицу места, разматра терен о коме овде говоримо, мора доћи до уверења да су српској војсци, која би оперирала ка Скопљу, поред главнога стратегијскога пута Врање—Скопље, најподеснији и најближи путеви за Скопље они који воде из североисточнога дела данашњега Врањскога Округа, и ти су путеви ови о којима овде говоримо. И данас се из Горње Мораве (разумемо предео у Гиланској Кази) најпре стиже у Скопље оним путевима, који као читава мрежа силазе са Скопљанске Црне Горе у Скопље. До разграничавања Србије и Турске по Берлинском Уговору 1878. године, овим је путевима ишла из Скопља у Лесковачке крајеве, и обратно, и трговина, у колико је она вођена караванима и товарним коњима.