Brastvo

65

пут Врање —Овче поље—Штип (или Велес)—Дојран —Серез и даље—Солун.

Овајје пут, откад су саграђени железнички путеви Митровица—Скопље—Солун и Београд—Врање — Скопље изгубио своју важност као трговачки пут, али је, и данашњи дан, потпуно очувао своју стратегијску важност и за Србију и за Бугарску. Долина Пчиње, којом иде овај пут, и даљи његов правац ка Солуну, за Србију је у сваком погледу онолико исто важна колико и долина Мораве у данашњој Турској. Оно што је за данашњу Бугарску река Брегалница, то је за Србију река Пчиња. И ако је долина Пчиње, којом иде овај пут преграђена од Моравске долине, од пута Ниш—ВрањеСкопље, малим и ниским ланцем Рујаном, из Моравске се у Пчињину долину: стиже за два—два и по сата, а после путовања од Ристовца за четири сата стиже се у широку долину Пчиње А у горњем току реке Пчиње, река ова тече готово поред саме границе Србије.

Док у таквим односима стоји граница Србије према путу Врање—Пчиња—Овчепоље—Штип, дотле је граница Бугарске према овој долини далеко читавих десет сати, и дотле су планински ланци, са врхом својим Деве Багар велика препона саобраћају Бугарске са Пчињским и Вардарским (Скопљанским) крајевима, овим путем. Зато и јесте, као штоћемо мало ниже навести, једини важнији пут, који води из Бугарске у Стару Србију и Маћедонију, онај Софија—Дупница—Џумаја—Штип. Овим се путем највише и саобраћује Бугарска са Старом Србијом и Маћедонијом.

На пут Врање—Овче поље—Штип излази, преко Куманова, и пут Гилане—Куманово. А пут који води

1 Разумемо праву долину реке Пчиње.

2 Кога о овоме више интересује може видети у „Слив Пчиње, Кратовске Криве Реке и горњега тока Бинч-Мораве“ од Овчепољца. Београд 1889.

БРАСТВО 9