Brastvo

66

из Скопља за Кочане, Кратово и Ћустендил пре сеца овај пут на Овчем пољу.

Једини, може се рећи, пут из Бугарске за ове крајеве јесте онај долином реке Струме, ДупницаЏумаја Штип и др. места. Тим је путем, као што смо споменули, највише везана Бугарска за ове области и тим путем је највише и вршен, у другој половини Х1ЈХ в., утицај бугарштине у Српским Земљама. Тај пут је, спајајући се са незнатним, иначе, путем Ћустендил— Штип, водио и води Бугарску на Штип, Велес, Прилеп и Орид, и, карактеристично је да су ти центри најпре и највише били подлегли бугарштини. С овога пута улази Бугарска својим утицајем, у сваком погледу, и у долину реке Брегалнице, и долина ове реке са долином реке Струме отварају најлепшу перспективу Бугарској и дају јој] доминирајући положај у јужноисточним крајевима Старе Србије и Маћедоније, онако исто као што Србији дају положај долине Мораве и Пчиње. У вези с овим путем стоји пут који полази од Скопља на Велес, Бабуну, Прилеп, Битољ и Орид, и пут, који иде од Штипа на Тиквеш, Грацко, Прилеп и даље.

Још је важан пут у Старој Србији и Маћедонији, пут Скопље—Тетово—Гостивар—дДебар. С овим путем стоји у вези долина Горњега Вардара. Овај пут се преко Дебра састаје са путем који води од Солуна преко Водена и Битоља.

За овим долази железнички пут Солун—Битољ, за тим железнички пут Солун—Серез Деде Агач Цариград, о којима не ћемо говорити.

Из Битоља води велики, и из најстаријих времена познати, пут за Орид и даље, пут Ига Ерпана.

а

Сад прелазимо, са гледишта Срба, Бугара, Грка и Арнаута, на најважнију страну Старе Србије и Маћедоније, на становништво ових области. — Становника у Старој Србији и Маћедонији има око три и по милиона. По народности највише има Срба, па