Bratstvo

ности и крвожедности својој. Узгред речено: Ирод је био хамит по раси (идумејаш). Вукови су били и главари јеврејски у Јерусалиму, световни и духовни, и као такви тражили су пошто пото смрт Јагњета Божјег. Но они су били вукови не само због своје личне развраћености него и због свог уског и ботоборног национализма. У гоњењу Христа јеврејски глаг. вари представљали су семитску расу. Пилат је пак био вук по традицији царства римског, по систему и васпитању, по дужности, тако рећи. Пилат је припадао белој или јафетит-= ској раси, И тако, кад се Јагње Божје појавило у свету, да - спасе свет, представници три главне расе људске устали су на лЊ као вуци на јагње. И то: Ирод у име својих личних себичних рачуна, Јевреји у име рачуна своје нације, а Пилат у име рачуна своје државе. -

Егоизам, шовинизам, империализам, рећи ћете. Може се и тако рећи, када се све то троје у свом случају узме у најгорем и најнесавенијем облику. У смрти Христовој Ирод је. гледао своје добро; јеврејске старешине добро своје нације, а Пилат добро римске државе. Шта се догодило са овим вуковима а шта са јагњетомг Догодило се оно исто што и са, вуком и јагњетом из охридске приче. Вукови су, на име један по један пропадали у провалу, најпре Ирод, по том Јевреји, најзад римско царство. А Јагње Божје је победило, прошло кров смрт, и остало живо до данашњег дана, славно и победоносно у сба царства, на земљи и на небу, као што Га је и видовити апостол и јеванђелист Јован видео.

Јагње је јаче од вука. То је привидни парадоке у Хришћанству. На то је једна основна и кроз сву историју доказана, истина, доказана не речима но личностима и догађајима = живим филмом историјских личности догађаја и судби. Јагњећа кротост на крају крајева побеђује вучју дрскост, милост побеђује себичност, доброта дивљалштво, мудрост — глупост, поштење — непоштење. Свака хришћанска врлина, је као јагње, сваки порок као вук. Који год хришћанин упорно тражи, он сеу ствари бунтује против Христа. А бунт прстив Христа људи чине из лажно схваћених интереса, или својих личних или националних, или државних. са последњих 19 столећа ниједан сетакав бунт није завршио друкчије него па= дом вука у провалу и победом Јагњета. Ко има очи да види, може то да види. У светлости борбе вука с Јагњетом Божјим може сетачно и непогрешно проучавати свакодневни живот како тојединих људи тако и народа и држава. Кад год један човек, или један народ, или једна држава тежи да злочином до“ стигне неко тобожње добро, знајте, да је иза те тежње неки вук, било иродског, или кајафског, или пилатског духа. Оветски рат искрсао је на белом континенту онда, када се на, њему било намножило много Ирода, Кајафа и Пилата, који су